top of page

             РИТАМ У ФИЛМУ

 

Како ритам обухвата све што је у природи, тако он лежи и у филму где је један од основних услова организовања филмских записа у целину дела.

Ритам је важан експресивни елеменат у филму који представља измењивање или понављање неких појава, њихово убрзавање или успоравање, појачавање или слабљење у кретању или току.

Разликујемо га од темпа који означава брзину којом се нижу поједине јединице филма. Филмски ритам као и ритам плеса и музике интегрирајући се са осталим елементима структуре филма обузима пажњу гледаоца, ствара и мења његова расположења, појачава или смањује драмску напетост, одређује доживљај, ефекат па и смисао који аутор жели створити.

Три су основна начина постизања ритма у филму:

 

  • кретање саме камере

  • монтажно ритмичка измена кадрова

  • кретање, (ритмички садржај) које се постиже унутар камере

  •  

Покретом камере усмерава се пажња гледаоца и прати збивање у призору. Под покретом камере сматрамо панораму, вожњу (која може бити према напред, назад и бочна), камеру на крану и камеру из руке. Сви кадрови у којима се камера креће су динамични.

Ритам филма монтажом постиже се мењањем кадрова различитих садржаја и променом дужине појединог кадра. Краћи кадрови који су карактеристични за акционе филмове имају појачан ритам и делују на емоције, док дужи кадрови делују успорено али реалистичније јер приказују радњу у њеном току. Због тога се често у дужим кадровима користи вожња камере у различитим правцима чиме се постиже ритам унутар кадра.

Кретање унутар кадра може бити ритмички обликовано самим распоредом објеката и особа унутар кадра, њиховим међусобним односима и интеракцијама, кретањем, плесом итд.

То кретање још више се може нагласити музиком, шумовима или говором, који су битан део ритмичке структуре филма.

Музика има посебно важну улогу у анимираном филму где динамизира кретање цртежа и ствара целокупни визуелно-аудитивни ритам филма.

Филм Матрикс, дело браће Вачовски познат је по својим сценама пуним покрета, ритма и борбе праћеним жестоким техно-тренс битом.

Ритам у том филму је комплексан и доживљавамо га на неколико нивоа. Као визуални (видљиви) ритам унутар кадрова, чујни, ритам покрета камере, монтаже и не мање битан „садржајни“ ритам.

      Филм почиње појављивањем  „кише“ слова на екрану светло зелене боје на црној подлози, која се истовремено спуштају и мењају праћена музиком. Схватимо ли људе изван Матрице као кодове на екрану, њихов пролазак у свет Матрице и сваки поновни повратак у стварни свет постаје ритмичко догађање које има правилност (звук телефона, подизање слушалице, пролазак кроз мрежу до стварности или обрнуто).

Занимљиво је и да се број лигњи које нападају брод повећава када им крене лоше у Матрици, а смањује како опасност пролази. Тако се ритмом постиже или смањује напетост у радњи.

Погледамо ли сцену у којој се боре Нео и умножавајући агент Смит, уочавамо комплексну кореографију која је повезана са звуком, чији се ритам поступно појачава и као да испуњава цели простор а нас као гледаоце уводи у збивање.

Нагласак дат звуку повећава се понављањем тела која пролазе екраном, показују се и нестају. Тела се у почетку крећу нормалном брзином, да би се потом поступно повећало успорење до потпуне статичности у којој видимо фиксиране ликове.

Камера која се налази у кадру са телима одједном почиње слободно да кружи и око непомичних  ликова. Затим се све враћа на своју нормалну брзину. Тренутак у којем се мировање претвара у покрет прати и физички удар задат Неу или Смиту и поново се понавља. Они који су заинтересовани за детаљније проучавање филмова и филмских ритмова могу да погледају филмове Чарли Чаплина, Вертова, Ејзенштејна, експерименталне филмове, филм Трчи Лола трчи… Уживајте!

 

bottom of page