Талесови природњаци познати као Милећани,

веровали су да су вода, ваздух и

бесконачност извор свега. За разлику од тога,

Питагорина група веровала је да

је праоснов материје број и

да је он градивни елемент свега

што постоји у свемиру.

Овакав начин размишљања

даје "квантитативни, математички основ"

свему што постоји. За разлику од Милећана

који су сматрали да су

" у основи свега што постоји вода и ваздух",

Питагора се усредсредио на

"облик и изглед ствари".

Питагорина идеја касније је

постала основ Платонове филозофије,

а та идеологија се и даље развијала.

Питагора је сматрао да је све што постоји

одређено бројем и зато је свему

приписао неки број.

Непарне бројеве сматрао је "савршеним",

зато што се не могу поделити на пола,

те су им приписиване ознаке "коначности",

"правилности", и "целине".

Парним бројевима, који се

могу поделити на пола, дате су

супротне карактеристике

.Број 1 сматрао је

почетком свих бројева, "монадом".

Од осталих бројева, 4 је представљао правду,

5-брак, 6-живот, 7-срећа и љубав,8-мир,

9-једнакост, а 10 је био свети или потпуни број.

Питагора је направио везу

између бројева и цртежа и то

је користио за решавање проблема.

Један је тачка, два је линија, три је троугао,

а четири је тространа пирамида.

Био је убеђен да се цео свемир

може објаснити збиром ових бројева, бројем 10.

Његове идеје утицале су и на уметнике,

посебно у периоду ренесансе.

Леонардо да Винчи заснива

свој рад на Питагорином учењу.

Питагора је бројеве

1,3,6, 10...називао "бројевима троугла",

1,4,9,16..."бројевима квадрата",

због облика које ови бројеви образују.

Он је био поборник теорије да је

"Земља лопта" или "теорије о Земљи која се окреће",

али је мали број оних који знају

да је Питагора први користио израз "космос"

са значењем васионе.

 

 

"Ниједно људско истраживање

не може се назвати правом науком

ако не прође кроз математичке доказе."

 

                                     Леонардо да Винчи