top of page

         ОПТИЧКА УМЕТНОСТ-

           ВИКТОР ВАЗАРЕЛИ

 

Оптичком уметношћу називају се она дела која својом визуелном структуром код гледаоца стварају психофизиолошки визуелни ефекат и реакцију. Употребљавају се оптички збуњујући цртежи, илузије вибрације код таласастих линија, приказивање просторних димензија применом испупчења и удубљења на равној површини слике, ефекат симултаног контраста.

Аутори дела оптичке уметности користе познавање геометрије, физиологије ока и оптике. Труде се да помоћу врло често само црно-белих геометријских образаца, растера, узајамно се прекривајућих линијских и плошних форми, досегну оптичке илузије и утисак покрета или нестабилности у својим делима.

Виктор Вазарели (1906-1997) био је теоретичар и најинвентивнији практичар оп-арта, правца у уметности 2о. века познатог као оптичка уметност. Уписује Академију Мухеј, познату и као будимпештански Баухаус. Тамо се упознаје са тадашњим истраживањима на пољу боје и оптике која су спроводили Боротњик Мохоли-Нађ и Алберс, као и конструктивисти Маљевич и Кандински.После своје прве самосталне изложбе у Будимпешти сели се у Париз.

1930. године посвећује се анализи графике, као и експериментима заснованим на интеракцији облика и боје у стварању илузије покрета и тродимензионалних простора.

Током 50-их година Вазарели је написао неколико манифеста на тему употребе оптичких феномена у уметничком контексту. Један од његових највећих пројеката је здање Фондације Вазарели за које је 1976. у граду Екс-ан-Прованс у Француској сачинио комплетан архитектонски пројекат, као и оптичке скулптуре, остављајући иза себе монументалну демонстрацију својих идеја и естетике.

Његове иновације у домену боје и оптичких илузија постале су током 60-тих и 70-тих део популарне културе и извршиле снажан утицај на савремене уметнике, индустријске и графичке дизајнере, архитекте, модне креаторе и многе друге ствараоце. Желео је да промени поглед на свет, као и да однос уметности и друштва у целини учини отворенијим и кохерентнијим. Настојао је да његова уметничка дела постану доступна свима уз мото „Уметност за све“.

Његова позната слика Вега- названа по најсјајнијој звезди сазвежђа Лира, изведена је у строгој црно-белој техници. Узео је ритам као основу својих варијација и кроз мноштво деформација створио привид еластичне површине. То је једна велика шаховска табла чија је правилност нарушена савијеним линијама које стварају квадрате. Величина стандардних квадрата у односу на величину читавог поља, изабрана је пажљиво, тако да посматрача доводи у искушење да црне квадрате повезује у мрежу дијагонала када слику посматра са одређене удаљености.

Јачина светло-тамног контраста ствара агресивни оптички титрај код посматрача, а математичка правилност приказивања квадрата ствара утисак компјутеризованости

и хладноће савременог света.

bottom of page